Ljubmora u partnerskim odnosima

Često slušamo o ljubomori kao negativnom osećaju koji je potrebno sakriti ili ignorisati. Zapravo ,da li to uvek tako?! Ljubomora je najčešće potpuno opravdan osećaj. Javlja se (osim ako niste patološki ljubomorni) na temelju intuitivnih predosećaja. Ljubomora je vrsta straha koji osoba oseća kada procenjuje da postoji opasnost da osoba koju ona voli zavoli nekog trećeg. Funkcija ovog osećanja je da motiviše osobu na akciju kojom će sačuvati ljubav voljene osobe. Za svaki odnos ljubavi je svojstvena i težnja da će taj odnos trajati kao i strepnja da bi ona mogla prestati. Kada smo ljubomorni plašimo se da bi osoba koju volimo mogla zavoleti nekog drugog ili zavoleti nekog drugog više. Ljubomora se lakše javlja ukoliko nismo sigurni u ostvareni odnos ljubavi, tako da će svaki i najmanji znak naklonosti ili simpatije koji voljena osoba upućuje nekom trećem biti protumačen kao pretnja po naš odnos, i signal da nešto treba preduzeti.

Ljubomora je neprijatno osećanje koje svako ponekad oseti, a njeno ispoljavanje je zavisno od kulture. O njoj se najčešće govori u kontekstu romantičnih veza: dečko koji zabranjuje svojoj devojci da razgovara sa drugim muškarcima, na primer, ili osoba koja ne može da podnese da vidi kako njen bivši parter objavljuje slike sa novim partnerom na društvenim mrežama. Ali ovo osećanje može se pojaviti u skoro svakoj vrsti odnosa i često je u kontekstu porodičnih i prijateljskih odnosa. Recimo da je vaša bliska prijateljica nedavno počela da provodi više vremena sa svojom koleginicom sa posla nego sa vama. U tom slučaju se možete plašiti gubitka tog posebnog prijateljstva koje imate. U porodičnim odnosima česta je sestrinska ili bratska ljubomora, koja se javlja kod osoba koje potiču iz porodica sa više dece, gde roditelji nisu uspeli da razreše problem dečije međusobne ljubomore ili zavisti.

I muškarci i žene osećaju ljubomoru. Neki dokazi ukazuju na to da u kontekstu romantičnih veza muškarci osećaju veću ljubomoru na seksualno neverstvo (stvarno ili zamišljeno), dok žene imaju tendenciju da budu ljubomornije na emocionalno neverstvo.

Kada je u pitanju ljubomora bez razloga?

Vrlo često, iz iskustva koje imam, mnogi parovi koji dolaze na psihoterapiju imaju problem zbog ljubomore koju ne mogu da objasne na konkretnoj situaciji. Ono što je jako važno naglasiti da je velika verovatnoća  u pojedincima koji izrazažavaju takvu vrtsu ljubomornog ponašanja. Rešenje jeste raditi na samopouzdanju.

Pokušajte što manje proveravati partnera, prisilite se da mu verujete, ne upuštajte se u rasprave o nečemu što su samo vaše pretpostavke. Na kraju krajeva, prevara uvek povredi čoveka, bez obzira predosećao je ili ga potpuno iznenadila. A saznat ćete pre ili posle, ukoliko su vaše sumnje opravdane (iako verovatno nisu).

Neutemeljena ljubomora i stalna prigovaranja mogu čak i navesti partnera da započne razmišljati o prevari, iako pre nije imao nameru. Možda će pomisliti, pa kad me već toliko optužuje, a ništa konkretno ne preduzima, verovatnono ništa ne bi preduzela ni da se stvarno dogodi. Pokušajte ne mučiti partnera sa svojim sumnjama i ne ugrožavajte ono što imate. Tek ako se pojave sigurni dokazi se reaguje. Ali nemojte ih opsesivno tražiti proveravajući partnera.

Kada postoje razlozi za ljubomoru?

Potpuno druga situacija je ukoliko s nekim partnerima osećate potpunu sigurnost, bez i najmanjeg straha od prevare, dok s drugim vas ljubomora izluđuje. Tu se verovatno radi o pogrešnom ponašanju partnera. Ili vas zaista vara, ili zbog svoje nesigurnosti šalje vam signale kako postoji mogućnost da ćete ga izgubiti ili da niste jedina žena u njegovom životu. Ili je jednostavno nepopravljivi zavodnik (u negativnom smislu), pa možda nikad ne ide do kraja s drugim osobama, ali uvek koketira i traži način da im se svidi. Iako to nije klasična prevara, jednako boli i vređa drugog partnera, stvara u njemu osećaj manje važnosti.

Ponekad, što zbog odrastanja u porodici porekla I načinu vaspitanja ili zbog vlastitog bezobrazluka, osobe ne poznaju granicu između lepog i pristojnog ponašanja prema drugim osobama suprotnog pola i njihovog zavođenja. U takvim situacijama svog će partnera optuživati kako je bolestan, patološki ljubomoran, nepovjerljiv, pa čak da je opsednut. A u stvari je to refleksija onoga što sam jeste.

Ukoliko neko ne može razumeti zašto imate potrebu da ga «proveravate» (nazovete telefonski) dok je na poslovnom putu, a od vas očekuje da razumete situaciju u kojoj on sedi s konobaricom u hotelu u dva sata posle ponoći za šankom, jer jednostavno mora sa nekim da se druži, a poslovne kolege su dosade koje su otišle prerano na spavanje, bežite od takve osobe «glavom bez obzira».

U takvim situacijama jedina mogućnost je da se partner promeni, jer vi nećete postati manje ljubomorni, a neće vas ni uveriti kako je to normalno ponašanje – jer nije.

Kada ljubomora postane psihološki problem?

U ekstremnim situacijama ljubomora se može pretvoriti u ozbiljan psihološki problem, jer ćete zaista postati nesigurni, nepoverljivi i verovatno nećete uspeti da sklopite prijateljstva s osobama istog spola jer ćete ih uvek doživljavati kao potencijalnu konkurenciju.

U takvom partneru nikad nećete pronaći onu sigurnost i potporu koja vam je potrebna i zbog koje tražimo partnere. Partneri bi nama trebali olakšati život, a ne zagorčavati. I bez obzira koliko vas partner uveravao u suprotno potpuno ste u pravu. Ono što se može desiti kao posledica jednog lošeg odnosa jeste i da se često  započinje razmišljanje na način «svi su oni isti… pogledaj koliki imaju ljubavnice, mene moj bar ne vara…» Jer to nije istina, nisu svi isti i pogledate li malo druge ljude oko sebe, njihovo ponašanje, a ne samo prijatelje svog partnera, na koje se on poziva, uvidećete  da ipak ima drugačijih i da zaslužujete drugačijeg.

Većina ljudi je bar jednom u životu doživela ljubomornog partnera ili je bila ljubomorna. Svi smo bili u takvoj ili sličnoj situaciji, nesumnjivo, da li smo mi bili ti koji su u mozgu osetili trunke ljubomore, nesvesno ili svesno, bilo ona emocionalna, fizička, seksualna ili druga.

Neki partneri su zahtevali da imaju pravo da ulaze u našu privatnost, recimo telefonski sadržaj i analiziraju sadržaj naših društvenih mreža, budući da su upoznati sa najintimnijim aspektima našeg života s drugima. Ovakve vrste ponašanja su prilično nezdrava. Iako se ova priča fokusira na ljubomoru na veze, pojmovi o kojima se raspravlja prilično su univerzalni i mogu objasniti porodičnu ljubomoru, ljubomoru u prijateljstvima, ljubomoru saradnika i kolega na poslu, i još mnogo toga.

Različite vrste ljubomore

Ljubomora se pojavljuje na mnogo različitih načina, od trenutne blage nelagodnosti do patološke paranoje, a isticanje ovih razlika je presudno u našem pokušaju da razumemo ljubomoru.
Razlozi za osećaj ljubomore obično uključuju sledeće:

• Nesigurnost
• Posesivnost
• Opsesivne, sujetne ili uznemirene misli – Paranoja

Dalje komplikuje pitanje činjenica da ljubomora može biti opravdana ili neopravdana – ako se neko obaveže na nas u vezi, očekujemo da će ispoštovati tu obavezu, a ako to ne učini, buduća percepcija malih flertova često je razumna. Ponekad su ljudi ljubomorni jer njihovi partneri nisu fer.

 Nesigurnost

Nesigurnost je percepcija spoljne pretnje vezi koja počiva na atmosferi koja vlada na društvenoj javnoj sceni. Ovu vrstu ljubomore često izaziva gotovo konstantna navala seksualno nabijenih medija kojima su izložene naše oči i umovi.
Budući da je pretnja nesigurnoj osobi spoljne prirode, osoba ima nerazuman strah da bi nešto moglo narušiti harmoniju koju imaju u odnosu. Nesigurni ljudi često imaju dubok osećaj nepravde i mnogo je verovatnije da će kriviti druge za to.
Osobe koje imaju takvu vrstu nesigurnosti je neophodno podsetiti das u jedinstveni, nama dragi i važni i da su kao takvi unikatni. Ponekad se percipirane spoljne pretnje zasnivaju na našim stvarnim iskustvima kada vidimo nekoga koga doživljavamo kao privlačnijeg od nas, a koketira sa našim partnerima.
Nesigurnost nije apsolutni uzrok ljubomore, što znači da neko može biti apsolutno finansijski, seksualno, profesionalno zadovoljan ali ipak pokazuje izuzetno destruktivne ljubomorne postupke u ljubavnom životu.

Šta je posesivnost?

Posesivnost može biti patološka ili situaciona. Ne bi trebalo biti tajna da je posesivnost često urođena kod ljudi, posebno kada je reč o ljubavi i fiksiranim titulama dečko, devojka, suprug, supruga..
Neki ljudi će vam reći sve najdivnij o svojoj ljubavi, privlačnosti i posvećenosti vama, a zatim će flertovati sa svima ostalima s kojima dolaze u kontakt. U ovom slučaju, osoba ima pravo da se oseća odbačenom na neki način i da oseća da je narušeno pravo koje im je dato u obliku obećanja.

Ipak, još uvek su mnogi ljudi patološki posesivni, pa je važno iskreno analizirati sopstveni doprinos osećaju ljubomore kod partnera, kao i tražiti obrazac posesivnosti u ljubomori. Nasilni, narcisoidni i asocijalni tipovi su najčešće patološki posesivni i važno je da razlikujemo uzroke posesivnosti. Ljudima koji pokazuju osobine posesivnosti u vezama, njihova posesivnost je gotovo uvek uzrok prekida odnosa.

Neka posesivnost odnosi se na percipiranu pretnju, dok se druga posesivnost odnosi na potpunu kontrolu i dominaciju nad partnerom. Prožimajuća posesivnost znak je dubljeg patološkog problema na poslu, dok posesivnost u jednom ili dva područja može nagovestiti čovekov osećaj lične nesigurnosti, osećaj nesigurnosti koji se često može prevazići.

Još jedna neobična fusnota je da ljudi koji imaju tendenciju da budu posesivni često podstiču posesivnost kod drugih. Mnogo puta, ali ne uvek, to su potpuno isti ljudi koji podržavaju duple standarde, očekujući lojalnost od drugih, dok se njima sve prašta.

Osnovno pravilo je sledeće: ako se uvek ponašamo s predanom odanošću prema partneru i ako oni i dalje pokazuju neprestani obrazac posesivne ljubomore, sigurno je reći da je problem mnogo dublji.

Ljubomora se nekada tretira kao neprimereno osećanje, zbog čega je neki ljudi potiskuju i osećaju stid kada ljubomoru osete ili ispolje.  Iako je ljubomora bolno emocionalno iskustvo, evolucionii psiholozi ne smatraju da je treba potiskivati, već treba saslušati šta ona poručuje –ona je signal ili znak za uzbunu da je vrednovana veza u opasnosti i da treba preduzeti korake da se povrati naklonost partnera ili prijatelja. Kao rezultat, ljubomora se doživljava kao neophodna emocija, jer čuva društvene veze i motiviše ljude da se uključe u ponašanja koja održavaju važne veze. Ljubomora vam može pomoći da se usredsredite na to do koga (i do čega) vam je stalo. Ne mora da stvara probleme vama ili vašim vezama. U nekim slučajevima može pomoći da veze postanu jače u zavisnosti od toga kako reagujete kada ste ljubomorni. Dakle, ljubomora je normalno osećanje koje prati odnose ljubavi i naklonosti, ali bitan je stepen i način na koji se ona ispoljava.

Kakvo ponašanje ispoljava ljubomorna osoba?

Ljubomora može dovesti do različitih reakcija, od kojih je najčešća ljutnja, usmerena bilo na “uljeza”, odnosno osobu koja se opaža kao ona koja ugrožava odnos ljubavi, bilo na voljenu osobu, gde se ona doživljava kao krivac, jer provocira ili daje povoda trećoj osobi da se približi. Smisao ljutnje jeste zapravo zahtevanje ili iznuđivanje drugačijeg ponašanja. Ukoliko zahtev za promenom ponašanja ne da željene rezultate, to može dovesti do eskaliranja ljutnje, besa ili čak i fizičkog nasilja. Takve reakcije su svakako neadekvatne i paradoksalne, jer zastrašivanjem pokušavate nekog vezati za sebe, što zapravo nikada ne dovodi do zadovoljavajućeg odnosa. U ekstremnim situacijama ljubomora može dovesti do mržnje i želje za uništenjem druge osobe ili partnera. Prema nekim istraživanjima, čak jedna trećina ubistava motivisana je osećanjem ljubomore, pri čemu je češće ubijanje partnera nego rivala.

Jedna od mogućih reakcija na ljubomoru je i povlačenje od partnera, koje može biti emocionalno ili fizičko, kao signal partneru da je nešto pogrešno uradio i da treba da preispita svoje ponašanje. Ovakvo ponašanje usmereno je na izazivanje osećanja krivice, uz psihološku poruku “ja patim zbog tebe, a ti, ako me voliš, ćeš prestati sa takvim ponašanjem.”

Još jedna od mogućih reakcija na ljubomoru je preterano ugađanje, gde iz straha od gubitka voljene osobe, osoba koja je ljubomorna pokušava na svaki način dokazati svoju vrednost i ugoditi partneru, kako je ne bi napustio, odnosno, kako bi video šta sve gubi ukoliko to učini.

Koja je razlika između ljubomore i ljubavi?

Jedna od čestih zabluda jeste da je ljubomora znak ljubavi, tako da ljudi koji izjednačavaju ljubomoru i ljubav smatraju da što je neko više ljubomoran, on ih više voli. Ljudi sa ovakvim uverenjima svesno i nesvesno teže da izazovu ljubomoru (naročito u partnerskim odnosima), jer smatraju da su tako dobili dokaz ljubavi. Ljubomora je strah od gubitka ljubavi, a ne same ljubavi. Odnosi koji su puni ljubomore su manje kvalitetni, i najjaču ljubomoru osećaju oni koji duboko u sebi ne veruju da zaslužuju da budu voljeni. Stalna, intenzivna ljubomora u vezi je odraz nestabilnosti veze.

Da li je ljubomora znak da nam je stalo?

Ljubomora nije znak da nam je stalo do drugoga, nego da nam je stalo do sebe.

Ako je detinjstvo praćeno lošim iskustvima, odnosno ako roditelji zanemaraju dete ili favorizuju jedno u odnosu na drugo, deca gube osećaj sigurnosti prema bitnim osobama, što su u ovom slučaju majka i otac. Kako sazrevamo, ljubav prema roditeljima u nekim situacijama raste ali takođe raste i mržnja prema samom sebi što može dovesti do nekim stanja poput depresije, anksioznosti, apatije ali i osećaja ljubonore u vezama. Kada osvestimo ove stvari i radimo pre svega na sebi i na očuvanju svog mentalnog zdravlja, naučićemo da se nosimo i izborimo sa ljubomorom. Nije nemoguće. Verujte!