Šta je preljuba?

Preljuba je jedna od najtežih prepreka za prevazilaženje u partnerskom odnosu, posebno u braku, ali takođe može biti i katalizator za pozitivne promene. Ovo tvrde stručnjaci za mentalno zdravlje, a zaključak donose na bazi urađenih studija.

Kako je preljuba za neke kraj a za neke početak ?

Statistike na svetskom nivou kažu da je preljuba u braku razlog za oko 40 odsto razvoda. One su relevantne samo u faktičkom smislu, kao „suve“ brojke. Prvenstveno lokalno gledano, situacije su značajno različite i to zbog: društvenih i socioloških normi, finansijske situacije podneblja i pojedinca, stepena razvoja zajednice, psihološkog konteksta. Međutim,  ono u čemu su i stručnjaci ali i ispitanici saglasni, postoje alati koje je moguće upotrebiti kako bi bračni odnos ostao celovit. Taj put nije lak, naprotiv, veoma je trnovit i stresan. Ipak, uz realnost nekih od navedenih faktora, vrlo je verovatan i izvodljiv, čak i na našim prostorima.

Šta je zajedničko svim parovima koji su uspeli da prevaziđu preljubu?

Za mnoge parove, preljuba je, kako to moderna poređenja kažu,“poslednji ekser zakucan u mrtvački kovčeg njihove ljubavi“. Studija koju je sproveo Austin Institute, potvrđuje da preljuba u braku čini nešto  37 posto razvoda u SAD. Na evropskim prostorima to je nešto više, pa je globalna stopa oko 40 odsto.

Naravno da nije lako „izlečiti“i sebe i brak nakon preljube. Ali, prema rečima bračnog i porodičnog terapeuta Amande D. Mahoney, pacijenti koji su uspeli da ostanu zajedno nakon što su preživeli preljubu, imaju jednu ključnu zajedničku tačku. Kod njih, naime, prema rečima terapeuta, postoji spremnost da se procesuiraju potencijalni simptomi koji su možda doprineli da do afere dođe. Tačnije, predmet fokusa nije sami čin preljube. Preljuba je posledica, a nešto drugo, možda, uzrok.

Međutim, to, prema njenim rečima, ne treba mešati sa opravdavanjem čina. Zaključak bi bio: ako ste u mogućnosti da shvatite sa svojim partnerom šta je to što nije funkcionisalo, a da ne igrate igru krivice, evo ključnog znaka da ima potencijala da se stvari poprave.

Zbog čega dolazi do prevare?

 Jedan od glavnih razloga može biti nedostatak zadovoljstva u vezi. Uspešna veza znači da se obe osobe u njoj osećaju stabilno i sigurno. Zahteva i fizičku i emocionalnu bliskost. Nedostatak u ovim oblastima može smanjiti zadovoljstvo vezom. Nedostatak zadovoljstva u vezi čini neverstvo verovatnijim. Mnoga neverstva kompenzuju neki nedostatak u vezi ili popunjavaju neku prazninu. Nesigurno vezivanje, izbegavanje konflikata, dugotrajno izbegavanje seksualnih odnosa, duge godine ponavaljanja istih svađa – sve su to neki od motiva za preljubu u disfunkcionalnim brakovima/vezama. Neke ljubavne afere započinju kao čin otpora, a druge su posledica upravo odsustva bilo kakvog otpora. I zavisnost od seksa često dovodi do neverstva. Mnogi međutim započinju vanbračnu vezu tražeći emocionalnu bliskost koje u braku nema. Nekada osoba ne vidi drugi način da okonča vezu u kojoj je sem da započne drugu, pa je prevara način da se stara veza okonča. Međutim, paradoksalno je to što mnogi varaju upravo kako bi sačuvali brak.

Preljuba se ne javlja uvek zbog nedostatka zadovoljstva u vezi. Partner može ući u aferu zbog ličnog nezadovoljstva. To može učiniti iz potrebe za samodokazivanjem, kako bi pokazao/la da još može biti privlačan/na ili kako bi kompenzovao/la osećanje niskog samopoštovanja. Nekada afere započinju iz puke dosade. Želja za novim seksualnim iskustvom takođe može dovesti do afere. Seksualna prevara podrazumeva da bar jedan partner ima seks van veze/braka. Takve seksualne veze ne moraju uključivati emocionalnu vezanost za osobu sa kojom se vara. Često možete čuti da partner koji je varao izjavi: “to je bio samo seks” naglašavajuči isključivo fizički aspekat afere. Studije pokazuju da muškarci teže opraštaju seksualne odnose nego žene. Žene će lakše oprostiti aferu kada emocije nisu uključene. Međutim, za mnoge seks i emocije su isprepletane i teško se mogu lako razdvojiti.

Dobro je kada se u vezi rano razgovara o očekivanjima, gde partneri mogu da podele svoje stavove o monogamiji (monogamija znači da par nema drugih partnera van njihove veze). Oni mogu razgovarati o tome kako se osećaju i šta misle o ne-monogamiji. Ovo može pomoći u izbegavanju budućih nesporazuma u vezi i patnje zbog neverstva. Ako smatrate da monogamija nije za vas, dobro je da o tome budete iskreni sa svojim partnerom. Studije u SAD pokazuju da odrasli očekuju seksualnu monogamiju (ovo isključuje one koji su u otvorenoj vezi). Međutim, oko 20% će se u nekom trenutku upustiti u vanbračni seks.

Psihološko razumevanje preljube

Preljuba nije samo čin; to je simptom dubljih problema u vezi. Psihološki faktori koji mogu doprineti preljubi uključuju:

1. Emocionalna Praznina: Osećaj emocionalne praznine može dovesti do traženja ispunjenja izvan braka.
2. Nerealizovane Potrebe: Neispunjene potrebe unutar veze mogu potaknuti potragu za nečim što nedostaje.

Stvari sigurno ne mogu lako da se poprave. Međutim, istraživanja beleže i slučajeve da su parovi koji su uspeli da prevaziđu preljubu, iz ovog procesa izašli jači. I oni, i njihova bračna zajednica. Reklo bi se da nema sredine: brak posle preljube ili puca, ili se dalje nastavlja odnosom koji je zdraviji. Iskustva su različita, ali je za najveći broj žena tipično da odluke ne donose „preko kolena“, posebno ako su tu i deca. Češće su muškarci ti koji se teže suočavaju sa preljubom. Ali, to ne važi samo za preljubu supruge, već i njihovu, kao i ukupnu situaciju. „Pokupe se i odu“ – zajednički je imenitelj velikog broja studija i svedočenja istih.

Žene su, međutim, kažu istraživanja a i praksa, mudrije. Većini je pakovanje i odlazak prvo što padne na pamet. I nivo svesnosti da se ovi problemi možda ne mogu prevazići bez pomoći stručnog lica raste, pa se tako veliki broj žena prvi javlja terapeutu, želeći najpre da osnaže sebe, pa da se onda suoče sa tim što im se desilo. Idealno je, ako postoje uslovi, da se odvojeno kod terapeuta nađe i supružnik, a da se onda, ako postoji volja za rešavanje i prevazilaženje problema, poentira bračnom terapijom.

Koje su posledice preljube na mentalno zdravlje?

Nevera partnera može imati ozbiljne posledice i uticati negativno i na fizičko i na mentalno zdravlje. Neko čiji je partner imao aferu može ispoljiti: anksioznost, depresiju, apatiju, nisko samopouzdanje i samopoštovanje, samooptuživanje i osećanje sramote i stida, bes, u težim slučajevima i posttraumatski stresni sindrom (PTSP). Obzirom da je prevara visoko stresna, osoba može ispoljiti teškoće u funkcionisanju u različitim oblastima, i smanjenje učinka na poslu. Ljudi koji su prevareni mogu takođe imati veće šanse da se uključe u različita rizična i impulsivna ponašanja, među kojima  mogu  biti i povećana upotreba droga ili alkohola. Prejedanje, gubitak apetita ili prekomerno vežbanje takođe se mogu javiti kao reakcije.

Koji su neophodni koraci i činioci da se stavri poprave?

Ono što je pre svega veoma važno jeste da oporavak od prevare prolazi kroz nekoliko faza. Sva od faza ima svoje korake kroz koje svaki par prolazi. Faza šoka i krize jeste prva faza koja nastaja onog momenta kada jedan od partnera sazna za preljubu. Slede faza razjašnjavanja problema, zatim faza rešenja problema i na kraju faza stvaranja nove veze.

Ako i vi i vaš partner želite da preduzmete neophodne korake da se preljuba prevaziđe a brak nastavi, to je izvodljivo. Jen Elmquist, terapeut za partnerske odnose savetuje:

• kajanje je potrebno (onaj ko je učinio preljubu mora da iskaže žaljenje)
• iskreno sagledavanje razloga zašto se preljuba dogodila (najteži korak koji zahteva ozbiljno preispitivanje, pa i priznavanje grešaka za koje smo odgovorni)
• spremnost na nove kompromise
• nipošto nemojte ponovo i ponovo tražiti „krivca“
• upražnjavajte omiljene stare i otkrijte nove rituale u kojima uživate
• nađite dovoljno vremena i za sebe i za vreme sa partnerom, decu prepustite nekome od poverenja na čuvanje
• istražujte granice poverenja u intimnim odnosima
• čuvajte intimu partnera i svog braka za sebe i ne delite je sa drugima
• nemojte ulaziti u svađe ili koflikte sa supružnikom
• ako vas muči krivica, ne verujete partneru, ne osećate se dobro, potražite savet stručnog lica.

Na šta se odnosi psihoterapijski pristup preljubi?

Psihoterapija može pružiti prostor za istraživanje i razumevanje preljube, kao i za rad na obnovi poverenja i bliskosti. Ključni aspekti uključuju:

• Istraživanje Motiva: Razumevanje šta je dovelo do preljube može pomoći u identifikaciji i radu na osnovnim problemima.
• Rad na Poverenju: Obnova poverenja je dugotrajan proces koji zahteva posvećenost, strpljenje i stručno vođenje.
• Komunikacija i Empatija: Veštine komunikacije i empatije su ključne u procesu isceljenja.