ŠTA ZNAČI BITI SVESTAN RODOTELJ I ?

Budući da roditeljstvo nije intelektualna vežba već molekularna, energična, trenutna razmena u kojoj naša psiha stupa u interakciju sa psihom naše dece, ako nismo svesni kako utičemo na svoju decu u bilo kom trenutku, vaspitaćemo ih ne obazirući se na njihove stvarne potrebe. Zato im je sposobnost da vidimo – uistinu vidimo – svoju decu odvojenu od onoga što jesmo naš najveći dar. Nasuprot tome, naša je najveća slabost kao roditelja naša nesposobnost da poštujemo detetov put kad se on pojavi. Da bismo vaspitavali svesno, moramo postati pronicljivi posmatrači vlastitog ponašanja kada smo sa svojom decom. Na taj način možemo postati svesni svojih nesvesnih scenarija i emocionalnih otisaka kako se pojavljuju u tom trenutku. Dok nastojimo da budemo svesni u načinu na koji komuniciramo sa svojom decom, možemo osećati da ponavljamo iste obrasce ponašanja uprkos svojim najboljim namerama. Kad se to stalno iznova ponavlja, pitamo se hoće li našoj nesvesnosti ikada doći kraj. To može biti obeshrabrujuće.

DA LI SVESTAN RODITELJ POSTAJEMO PREKO NOĆI?

Roditeljstvo pruža mnoge trenutke u kojima smo rastrzani između vlastitog uma i srca, zbog čega je vaspitanje deteta slično hodanju po žici. Jedna pogrešna reakcija može slomiti detetov duh, dok ih pravi komentar može podstaknuti da se uzdignu. Kada su naša deca jednostavno svoja, ne zanimaju ih stvari koje roditelje tako često progone. Kako šta izgleda u očima drugih ljudi, postignuća, napredak – nijedan od ovih problema koji muči odrasle nije na dečjem programu. Umesto da uključe svet u teskobno mentalno stanje, deca nastoje da najpre glavom urone u životno iskustvo, spremno rizikujući sve.

Svako od nas ulazi na put roditeljstva s vizijama o tome šta će biti. Većinom su te vizije fantazije. Držimo se uverenja, vrednosti i pretpostavki koje nikada nismo preispitali. Mnogi od nas čak i ne vide razlog zbog kojeg bismo sumnjali u svoje ideje, jer verujemo da smo „u pravu” pa nemamo o čemu da promislimo. Na osnovu vlastitog neistraženog pogleda na svet, nesvesno postavljamo rigidna očekivanja o tome kako bi naša deca trebalo da se izražavaju. Ne shvatamo da ako deci namećemo svoje načine, ograničavamo njihov duh. Na primer, ako smo izuzetno uspešni u onome što radimo, verovatno očekujemo da i naša deca budu izuzetno uspešna. Ako smo umetnički nadareni, možda ćemo terati svoju decu da budu umetnici.

ŠTA JE TO SREDNJA ADOLESCENCIJA?

U ovom periodu se većina promena u vezi puberteta odigrala. Ovaj period se i naziva pravom adolescencijom. Adolescenti su na ovom uzrastu veoma okupirani svojim fizičkim izgledom i veruju da i drugi to čine. Više vremena provode u vežbanju, eksperimentisanju sa novim izgledom kao što su šminka i stil oblačenja. Ovo čine sa ciljem uspostavljanja zadovoljavajuće i realističnije predstave tela.

Ispoljavaju izraženu zainteresovanost za sopstvenu seksualnu aktivnost sa pomeranjem ka heteroseksualnosi, kod nekih ka istom polu. Seksualnost je osnovna preokupacija u ovom adolescentnom dobu.

Iskustva adolescenata ovog uzrasta proširena su odnosima sa odraslima van porodice. To ih dovodi u nove, nepoznate životne situaciije, što za adolescente može biti zastrašujuće uz razmišljanje o procesu separacije.obično zapisuju svoja osećanja i unutrašnje sadržaje u dnevnik.

Ovo je period kada se adolescenti često žale da se roditelji mešaju u njihovu nezavisnost. Mladi na ovom uzrastu imaju najviše sukoba sa roditeljima. Umanjuju roditeljski značaj u povlače se od njih. Postizanje nezavisnosti na ovom uzrastu je naročito važno. Smatra se da pokušaji da postanu nezavisni, adolescenti iskazuju na i kroz odbijanje da se kupaju, loše ponašanje, neuredne sobe i neuredno oblačenje. Ovo je period gde ikao im je još uvek potrebna roditeljska ljubav i prihvatanje, oni to pokušavaju da prikriju u nastojanju da postanu odrasli.

I za ovaj stadijum je karaktersitično da ništa loše ne može d aim se desi, ulaze u visokorizična ponašanja. Eksperimentisanje sa alkoholom, cigaretama, supstancama i seksualnim aktivnostima se povećava u ovom period.

Defintitvno, ovo je stadijum kada su prijatelji “sve” za jednog adolescenta. Veoma je važan izbor dobrog prijatelja, dok gubitak istog može da bude okidač za ozbiljnu depresiju. Vršnjačka grupa i potreba vršnjačkog prihvatanja odnosi veliki deo njihove energije. Poveravanje je više među vršnjacima adolescent – adolescent, nego na vezi roditelj-adolescent.

Počinju bolje da upotrebljavaju govor kako bi se izrasili; manje je acting-out ponašanje. Ovde se povećava sposobnost kontrole impulsa, tj.rešavanja konflikta.

U ovom periodu većina počinje realnije da razmišljaju o budućim zanimanjima. Podsticanje talenata ovde pomaže razvoju samopoštaovanja i samopouzdanja.

Srednja adolescencija je period kada je loš koncept uzroka i posledice, zbog čega često ne povezuju opasnost od vožnje u pijanom stanju i seksualnih odnosa sa trudnoćom ili polnoprenosivim bolestima.

SOCIJALNE PROMENE U PUBERTETU

Traganje za identitetom: mladi ljudi zauzeto rade na otkrivanju njihovog vlastitog “Ja” i pronalaženju mesta kom pripadaju. Veliki uticaj u ovom njihovom definisanju će doći od njihovih prijatelja, kulturne sredine, medija, škole i porodičnog okruženja.

Potreba za nezavisnošću utiče na odluke koje vaše dete donosi u odnosu na vas i stvari koje ga okružuju.

Pitanje odgovornosti je istaknuto u ovoj fazi, i dolazi do izražaja i kod kuće i u školi.

Traganje za novim iskustvom: prirodni razvoj mozga će dovesti do potrebe da tinejdžerima trebaju nova životna iskustva. Ovo zna da dovede i do rizičnog ponašanja koje je specifično u ovoj fazi odrastanja. Ali, ne zaboravite kontrola nad impulsima se još uvek razvija.

Razmišljanja o dobrom i lošem, i o pravednosti. Vaše dete uspostavlja set vrednosti i moralnih normi za sebe i za druge.

Intenzivan razvoj seksualnog identiteta i razvoj romantičnih odnosa.

Promene u konunikaciji: socijalni mediji i korišćenje interneta mogu bitno da utiču na tinejdžerove promene u interakciji sa ljudima.

KOJE SU TO EMOCIONALNE PROMENE U PUBERTETU?

Velike i iznenadne oscilacije u doživljavanju i ispoljavanju emocija će vas svakako iznenaditi. Mozak vašeg tinejdžera se još uvek razvija, oni još uvek uče kako da kontrolišu i pokazuju osećanja onako kako to čine odrasli.

Svest o samom sebi je stalno prisutna, naročito kada su u pitanju fizičke promene. Samosvesnost je takođe vrlo često rezultat toga kako mlada osoba misli o sebi ili o svom izgledu, često nerealne predstave sebe.

Iskustvo u donošenju “ispravnih” odluka je u razvoju, a mlada osoba još uvek uči o posledicama njegovog ponašanja. Otkrivaju se “super-snage” pa mladi u svojoj poletnosti često nemaju uvid da loše stvari mogu da im se dogode.

Razvija se osećajnost i empatija za ljude oko njih. Često mladi pokazuju sve više saosećanja za ljude oko sebe, ali i upadaju u neprijatne društvene situacije jer su ubeđeni da razumeju svoje i tuđe osećaje i poruke.

KAKO DA POMOGNEMO MLADIMA DA ODRASTAJU SA LAKOĆOM?

Od najvišeg  je značaja da Vi budete model ponašanja koje tražite od svog deteta. Istrajavajte u pozitivnom roditeljstvu i pozitivnim porukama upućenim vašem detetu i svetu u kojem živite. Dete uči iz onih situacija i od onih ljudi sa kojima se oseća prihvaćeno i slobodno da bude ono što jeste.

Upoznajte prijatelje vašeg deteta i učinite da se osećaju dobrodošlim u vašoj kući. Ovako ste najlakše u toku šta se dešava u krugu prijatelja vašeg deteta – ne radi kontrole, već radi boljeg razumevanja mlade osobe ispred vas.

Koliko god da vas ponekad zbunjuju, osluškujte osećanja vašeg tinejdžera. Ako žele da razgovaraju sa vama, zastanite i posvetite im punu pažnju.

Podelite i Vi vaša osećanja. Dobar i kvalitetan odnos je dvosmeran. Ako želite da vaše dete oslobođeno razgovara sa vama, budite spremni da i vi ukažete na svoja razmišljanja i emocije. Budite osoba na koju će se vaše dete ugledati, pozitivna osoba koja pokazuje valjane načine da izlazi na kraj sa promenama raspoloženja i problemima.

Iskoristite “pametne” momente za učenje. Niko ne voli da se posadi za sto da bi se ozbiljno porazgovaralo, a naročito ne mlada osoba koju takva akcija podseća na strogoću. Svakodnevnica je prepuna situacija iz kojih se najlakše i najbrže uči uvidom, koristite ih za zajedničko komentarisanje.

VAŽNO NAPOMENUTI

Podrška u ovom periodu je veoma važna. Pored roditelja koji su najvažnija figura u njihovom sazrevanju, značajno je i jako važno je osnažiti decu da se obrate i školskom psihologu ali i da psihoterapija kao jedan dugoročan proces može da im pomogne u prevazilaženju poteškoća.