„Najsrećnijie ljudi na svetu nemaju sve što ih može učiniti srećnim. Bilo bi to previše sreća na jednom mestu, pa bi se pomešale, isprepetale, zamrsile. Najsrećniji ljudi na svetu, znaju da je potrebna samo jedna sreća, da bi bili srećni. Jer ako prva nije dovoljna, neće biti nijedna naredna“

Neki ljudi vrlo teško podnose neuspeh. Teško im je da prihvate odgovorsnot za vlastite greške. Stoga često za ono što im se dogodilo optužuju okolnosti ili druge ljude.  Izrazite primere takvog ponašanja možemo naći i u svojoj okolini. Ali postoje i znatno bliže tendencije ovakvom ponašanju prisutne u svakom čoveku koje obično ne zapažamo, a nazivaju se greške atribucije.

Prva greška ogleda se u tendenciji da ljudi uzrok svoga ponašanja prepisuju okolnostima, a uzrok  ponašanja drugim faktorima u njihovoj ličnosti. Na primer, ako zaposleni loše obavi svoj posao, šef će to pripisati njegovoj nesposobnosti (nesposoban je, nestručan i lenj,,) dok će sam zaposleni svoj neuspeh prepisati okolnostima (nisam na vreme dobio zadatak, saradnici su loši..). Napravi li šef nešto loše, svoju grešku će opravdati okolnostima, dok će zaposleni to smatrati šefovom nesposobnošću.

Druga greška proizilazi iz činjenice da većinu dobrih stvari koje nam se dogode pripisujemo sebi, a loše okolnostima. Ako smo u nečemu uspešni, to ćemo pripisati talentu, a ako smo bili neuspešni optužićemo okolnosti, npr. Nedostatak materijalnih sredstava.

Dozvolite sebi grešku – iz neuspeh se puno toga nauči

Ako okrivljujemo druge ljude i okolnosti za svoje propuste, onda ne samo da lažemo sebe, nego i ometamo vlastiti razvoj. Svaki neuspeh je situacija koja nas može uništiti, ali i situacija iz koje možemo puno naučiti. Neuspeh možemo zloupotrebiti, ali i korisno upotrebiti.

Ljudi koji nikada nisu doživeli neuspeh samo su oni koji nisu ništa preduzeli i nisu imali nikakav rizik. Takvi ljudi posebno su destruktivni na poslu. Oni insistiraju na tome da se neuspeh ne sme dogoditi. Zato se njihovi zaposleni ne usudjuju donositi odluke i ne žele prihvatiti nikakvu odogovornost . Njihova parola je „ako ništa ne radiš, ne možeš ni napraviti grešku“. Mnogi ljudi nisu spremni priznati grešku jer se plaše šefove reakcije.

Sve navedene stvari ne važe samo na poslu. Isti slučaj je i drugim oblastima života. Mnogi roditelji svojoj deci ne dopuštaju ni najmanji neuspeh. Ako dobiju lošu ocenu u školi, takvo dete će potrišiti više vremena i energije na to kako da sakrije od roditelja, nego kako da popravi ocenu.

Uspešan čovek podstiče ljude za koje je odgovoran da priznaju svoju grešku. Svaki neuspeh može se detaljno proučiti i iz njega se može mnogo toga naučiti. Na taj način neuspeh postaje samo korak na putu do uspeha.

Svi mi ponekad doživimo neki neuspeh, bilo na profesionalnom ili ličnom planu. Bitno je, međutim, kako reagujemo na njega. Naime, ako to ne uradimo na adekvatan način, postoji rizik da se nikada ne oporavimo od neuspeha i lišimo sebe šanse za novi početak. Ono što je jako važno kada govorimo o neuspehu jeste da ne budete previse strogi prema sebi.

Čak i ako čovek prepozna šta je u njegovim postupcima dovelo do neuspeha, ne bi trebao da bude previše samokritičan. Svi prave greške, ali to ne znači da treba da dozvolimo da nas ta činjenica potpuno demorališe i odvrati od ulaska u nove poduhvate.

Nije lako odupreti se pritisku okruženja, posebno kada  okruženje ima velika očekivanja od nas. Svakako nije ni rešenje  biti  antisocijalan i biti u lošim odnosima sa osobama s kojima živite ili sarađujete, ali blaga doza nekonformizma je poželjna ako želite da sačuvate sebe od stresa izazvanog neuspehom.

Ne brinite ako ste bili previše samouvereni

Samopouzdanje je neophodan sastojak svakog uspešno poduhvata. Bez vere u sebe se malo toga može postići, a ako vam nakon neuspeha izgleda da ste bili previše samouvereni, to ne znači da je višak samopouzdanja sam po sebi bio razlog što su vam se planovi izjalovili.

A koliko je važan rizik?

Rizik je sam po sebi veoma koristan.. Kada govorimo o riziku veoma je važno skoncetrisati se na to da je u redu da se ponekad svako upusti  u rizične poduhvate izvan svoje zone komfora, da bi se postigao neki oblik uspeha. Svi dobro znamo price o preduzetnicima, naučnicima, liderima i preduzećima koji su krenuli manje utabanim putem i kako su bili lepo nagrađeni za to, vremenom. Ako ste voljni da platite cenu rizika koji preuzimate, ono što ćete time dobiti bi vas moglo iznenaditi. Ali, „Šta ako ne uspem?“ pitate se.

Koliko je važno promeniti percepciju?

U redu je pogrešiti. Činjenica da učimo iz neuspeha je tačna. Stoga, dobro je biti otvoren – umom, očima i ušima. Lekcije su tu da biste ih razumeli i postupili bolje sledeći put. Razmislite o tome šta ste uradili kako treba, šta možete učiniti bolje i šta bi trebalo da prestanete da radite. To je jedan od najlakših načina da analizirate kako učiti iz svojih grešaka i pretvorite neuspeh u uspeh.

Koliko je važan fokus?

Počnite da se fokusirate na sve ono što vam je do sada uspelo, a ne samo na ono što nije. Ako vam se u nekoj situaciji čini da ništa nije uspelo, pogledajte malo bolje. Pogledajte sebe pre godinu, dve, tri – da li crta uspeha ide ka gore? Da, možda je krivudava, ali takvo je i putovanje života. Nema uspona, bez povremenog pada. Ravna crta života je samo kod onih koji ne žive.

Iskustvo je važno

Razmislite o ovome – ako ne napravite ni jednu grešku, kako da naučite da budete bolji? Kako da postajete mudriji? Ljudi kažu da je iskustvo najbolji učitelj. Ako prihvatite da je to istina, onda morate prihvatiti i neuspeh kao jednu od mnogih lekcija koje stičete iz iskustva. Dakle, možete učiti iz svojih grešaka. Razmišljajte o neuspehu i greškama kao o lekcijama na životnom putu, umesto kao o koraku unazad. Jer, ako znate kako učiti na svojim greškama, onda ste nakon svakog neuspeha korak bliže uspehu, ne dalje od njega.

Ne može biti uspeha, bez neuspeha. Bez po koje greške. Neuspeh treba da pozdravite kao priliku za rast i naučićete iz svojih grešaka. Stoga, umesto da srozate svoje samopouzdanje i samopoštovanje nakon neuspeha, zapitajte se sledeće, da biste naučili nešto iz svoje greške:

• Koje su dobre stvari iz toga proizašle?
• Koju ste lekciju naučili?
• Kakvo znanje/razumevanje/informacije sada imate, a inače ne biste?
• Kako to možete iskoristiti da nešto promenite, i sledeći put budete uspešniji?

Neuspeh nije kraj priče

Koliko god nekada strašno delovao, neuspeh nije kraj vaše priče – osim ako vi ne odaberete da vas obeshrabri i to bude. Neuspeh je samo jedan događaj, jedna stepenica u nizu, i ne definiše vas, ni vašu budućnost. Iskoristite lekcije koje vam neuspeh i greške koje pravite nude. Pretvorite svoje rane u mudrost. Učite iz svojih grešaka i pretvorite ih u gorivo, ne lance. Kada dete uči da hoda i padne, ono ne ostane na zemlji, već ustane i pokuša ponovo. Neuspeh je sastavni deo ljudskog procesa razvoja. Bez neuspeha ne bismo imali priliku za rast. Zato, kada pogrešite, ustanite, podignite glavu i nastavite napred, bogatiji za jednu lekciju. Neuspeh je zagarantovan jedino ako ne učite na svojim greškama, ne pokušate i ne nastavite dalje. Stoga, učite iz svojih grešaka i pretvorite neuspeh u uspeh.